Građenje rečenice (Satzbau)


Građenje rečenice (Satzbau)

Sama struktura rečenice u nemačkom jeziku je veoma fleksibilna. Naravno, postoje određena pravila u redosledu reči kojih se trebaš pridržavati. 

Jedno od osnovnih pravila je, da glagol stoji na 2. mestu: „Ich lerne Deutsch.“ (Ja učim nemački.) Ukoliko se u rečenici pojavi još jedan glagol, on ide na kraj rečenice: „Ich habe Deutsch gelernt.“ (Ja sam nemački učio.) – jedan glagol ostaje na drugom mestu (pomoćni glagol) a drugi se seli na kraj. U rečenici se dva glagola  mogu pojaviti npr. u složenim vremenima, kao što su perfekat i pasiv, modalnim glagolima i sl. 

Subjekat se u rečenici može naći na 1. ili 3. mestu, uvek se vrti tu negde oko glagola 🙂

Na primer, posle nekih veznika se konjugovani glagol može naći na kraju rečenice. Više o tome saznaj ovde

U nastavku ćeš saznati mnogo više o vrstama i građenju rečenica!

Izjavne rečenice (Aussagesätze)


Izjavne rečenice (Aussagesätze)

Šta su izjavne rečenice?

Izjavne rečenice prepoznaješ po tome jer:
  • nešto izjavljuješ ili nešto tvrdiš
  • se završavaju sa tačkom
  • glagol stoji na drugom mestu
Za izjavnu rečenicu su neophodne minimum dve reči : ko? + šta? radi :

imenica (subjekat) + glagol (predikat) na 2. mestu!

  • Ich gehe in die Schule. (tačka!) (Ja idem u školu.)
Izjavna rečenica se može proširiti uz pomoć objekta. Objekat (ili više objekata) je jedna dopuna u rečenici, koja može biti u genitivu (wessen? čiji?), dativu (wem? kome?) ili u akuzativu (wen? was? koga? šta?).

imenica (subjekat) + glagol (predikat) na 2. mestu! + objekat

  • „Er liest seit einer Stunde ein Buch über Hunde.“ (On čita od pre sat vremena jednu knjigu o psima.)
Redosled reči se može menjati, ali glagol mora biti na 2. mestu.
  • „Seit einer Stunde liest er ein Buch über Hunde.“ (Od pre sat vremena čita on jednu knjigu o psima.)

Vežbe ✔

Proveri svoje znanje ovde 🚀

Komparativne rečenice (Komparativsätze mit „je…desto“)


Komparativne rečenice (Komparativsätze mit „je…desto“)

Šta su komparativne rečenice?

Komparativne rečenice se koriste za poređenje, npr.:
  • Je mehr, desto besser.“ (Što više, to bolje.)

Kako se gradi komparativna rečenica?

je + 1. pridev (komparativ) + desto + 2. pridev (komparativ)

  • Je älter, desto klüger.“ (Što stariji, to pametniji.) – komparativ od prideva „alt“ (star) = „älter“ (stariji); od prideva „klug“ (pametan) = klüger (pametniji) 
U komparativnim rečenicama nema glagola. Zato ovo nisu potpune rečenice, one se koriste kao kratak odgovor na pitanje.

„DESTO“ se može zameniti sa „UMSO“ – obe reči imaju isto značenje.

Dve rečenice možeš da spojiš sa "je... desto" :
  1. „Die Wohnung ist groß.“ (Stan je veliki.)
  2. „Die Miete ist hoch.“ (Stanarina je visoka.)
I ove dve rečenice možes spojiti sa "je... desto" :
  • Je größer die Wohnung ist, desto höher ist die Miete.“ (Što je veći stan, to je viša stanarina.)
Primeri:
  • Je mehr ich arbeite, desto mehr Geld verdiene ich.“ (Što više radim, to više novca zaradim.)
  • Je mehr ich lerne, desto besser bin ich auf die Prüfung vorbereitet.“ (Što više učim, to sam bolje za isput pripremljen.)
  • Je mehr ich übe, desto bessere Noten bekomme ich.“ (Što više učim, to bolje ocene dobijam.)

Vežbe ✔

Proveri svoje znanje 👉 ovde

Vremenske rečenice (Temporalsätze)


Vremenske rečenice (Temporalsätze)

Šta su vremenske rečenice?

Postoji više vrsta vremenskih rečenica, ovde ću se pozabaviti sa: "kada koristiš WANN? (kada?), WENN (kada, ako) i ALS (kada)?" 
"Wann", "wenn" i "als" imaju isto značenje ali se koristeu različitim situacijama. Pa, kada se koja reč, tj. veznik koristi?

Da li želiš da postaviš neko pitanje? Da?! Onda koristiš „wann?

  • Wann bist du geboren?“ (Kada si rođen?)
  • Wann hast du Urlaub?“ (Kada imaš godišnji odmor?)
Ostaju još "wenn" i "als"... Ova dva veznika se koriste kada ne želiš da postaviš pitanje, već kada želiš da iskažeš neku tvrdnju koja se desila u prošlosti. Ukoliko se ta radnja desila samo jednom, koristiš "als",a ukoliko se desila više puta onda koristiš "wenn". Šta to znači u praksi?
  • Als ich 10 Jahre alt war, hatte ich einen Unfall.“ (Kada sam imao 10 godina, imao sam jedan udes/nesreću.) – koristiš „als“ jer se radnja koju kazuješ desila samo jednom, samo jednom si imao 10 godina i tada (kada si samo jednom imao 10 godina 🙂 ) imao si (npr. saobraćajnu) nesreću

– u rečenici su naglašeni „war“ i „hatte“, zbog čega? Kada je veznik (u ovom slučaju „als“) na početku rečenice, glagoli (u našem primeru „war“ i „hatte“) moraju biti jedan uz drugog (između glagola je zarez).

  • Als ich gestern ein Problem hatte, rief ich mein Onkel an.“ (Kada sam juče imao problem, pozvao sam svog ujaka.)
  • Als er nach Hause kam, arbeitete seine Frau im Garten.“ (Kada je on došao kući, radila je njegova žena u bašti.)

– war, hatte, rief, kam, arbeitete je preterit, i o tome će biti reči…

"Wenn" (kad) nije isto što i "wann?" (kad?)! "Wenn" koristiš za radnju koja se desila u prošlosti ali više puta! Indikatori za takvu rečenicu su: "immer" (uvek), "oft" (često), "jedes Mal" (svaki put), "jeden Tag" (svaki dan) ...
  • Jedes Mal wenn er aus Deutschland kommt, bringt er uns Schokolade.“ (Svaki put kada on dođe iz Nemačke, donese nam čokoladu.)
  • Wenn du Zeit morgen hast, kannst du mich morgen besuchen.“ (Ako imaš sutra vremena, možeš me sutra posetiti.)
Vremenske rečenice sa drugim veznicima:

Rečenice sa „während“

  • Während ich arbeite, telefoniert sie mit ihrer Mutter.“ (Dok ja radim, telefonira ona sa svojom majkom.)
  • Während ich ein Buch lese, schläft er auf dem Sofa.“ (Dok ja čitam knjigu, on spava na sofi.)

Rečenice sa „bevor“

  • Bevor ich zur Arbeit fahre, esse ich ein leckeres Frühstück.“ (Pre nego što krenem na posao, poješću jedan ukusan doručak.)
  • Bevor ich dich besuche, repariere ich mein Auto.“ (Pre nego što te posetim, popraviću svoj auto.)

Rečenice sa „seitdem“

  • Seitdem du hier bist, geht es mir besser.“ (Otkad si ti tu, meni je bolje.)
  • Seitdem ich verheiratet bin, wohne ich in Hamburg.“ (Otkad sam udata, živim u Hamburgu.)

Rečenice sa „bis“

  • „Ich bleibe hier, bis du gesund bist.“ (Ja ostajem ovde, dok ti ne ozdraviš.)
  • „Du musst hier warten, bis meine Bekannte kommt.“ (Ti moraš ovde čekati, dok moja rođaka ne dođe.)

Rečenice sa „solange“

  • Solange ich im Urlaub bin, muss ich nicht arbeiten.“ (Dokle god sam na godišnjem odmoru, ne moram raditi.)
  • Solange Autobahn gesperrt bleibt, müssen wir im Stau stehen bleiben.“ (Dokle god je autoput zatvoren, moramo u zastoju čekati.)

Rečenice sa „sobald“

  • Sobald ich mit der Arbeit fertig bin, komme ich nach Hause.“ (Čim završim sa poslom, dolazim kući.)

Vežbe ✔

Vežbaj 👉 ovde.

Kondicionalne (uslovne) rečenice (Konditionalsätze)


Kondicionalne (uslovne) rečenice (Konditionalsätze)

Šta su kondicionalne rečenice?

Kondicionalnom ili uslovnom rečenicom opisuješ kada ili pod kojim uslovima se nešto desilo (ili nije). Kondicionalne rečenice se grade, ili veznicima "wenn"/"falls" ili bez veznika- tada rečenica počinje glagolom.
  • Wenn ich Zeit habe, werde ich mit dir ins Kino gehen.“ (Kada imam vremena, ići ću sa tobom u pozorište.) -kada ću ići sa tobom u pozorište? = uslov? = kada budem imao vremena
  • Wenn das Wetter schön ist, machen wir einen Ausflug.“ (Kada je/bude lepo vreme, napravićemo jedan izlet.)
  • Falls ich morgen weiter krank bin, komme ich nicht.“ (Ukoliko sutra i dalje budem bio bolestan, ne dolazim.)
  • Falls ich keine Zeit habe, gebe ich dir Bescheid.“ (Ukoliko nemam vremena, obavestiću te.)

Vežbe ✔

Vežbaj 👉 ovde

Konsekutivne rečenice (Konsekutivsätze)


Konsekutivne rečenice (Konsekutivsätze)

Šta su konsekutivne rečenice?

Svaka akcija ima svoje posledice. Konsekutivne rečenice označavaju redosled radnje, tj. događaja.
  • „Ich bin so krank, dass ich heute nicht arbeiten kann.“ (Ja sam tako bolestan, da ja danas ne mogu ratiti.)- posledica bolesti: ne dolazi na posao
  • „Wir sind sehr müde, sodass wir schnell einschlafen.“ (Mi smo jako umorni, tako da ćemo brzo zaspati.)- posledica umora: brzo ćemo zaspati
  • „Ich habe ein großes Haus, sodass ich viele Gäste einladen kann.“ (Ja imam veliku kuću, tako da mogu puno gostiju ugostiti.)
Veznik "sodass" možeš zameniti sa "daher", "darum", "deswegen" ili "also".
  • „Mein Haus ist groß, deswegen kann ich viele Gäste einladen.“ (Moja kuća je velika, zbog toga/tako da puno gostiju mogu ugostiti.)

Vežbe ✔

Želiš da vežbaš? Klikni ovde

Uzročne rečenice (Kausalsätze)


Uzročne rečenice (Kausalsätze)

Šta su uzročne rečenice?

Uzročna rečenica govori o razlogu- zašto se nešto dešava.
  • „Ich muss zum Arzt, weil ich krank bin.“ (Moram kod doktora, jer/zato što sam bolestan.)
  • „Ich bin glücklich, weil ich bald in den Urlaub fahre.“ (Srećan sam, jer uskoro putujem na godišnji odmor.)
Uzročna rečenica ima u sebi veznik "weil" ili "da". U glavnoj rečenici je radnja (glagol) a u podređenoj rečenici je razlog te radnje (sa "weil" ili "da" na početku). U podređenoj rečenici glagol se nalazi na kraju. 
  • „Ich bekomme Geschänke, weil ich heute Geburtstag habe.“ (Ja dobijam poklone, jer je meni danas rođendan.)
  • „Ich lerne Deutsch, weil ich in Deutschland arbeiten will.“ (Ja učim nemački, jer ja u Nemačkoj raditi hoću.)
  • „Er trinkt kein Bier, weil er mit dem Auto gekommen ist.“ (On ne pije pivo, jer je autom došao.)
  • „Wir bleiben zu Hause, weil es regnet.“ (Mi ostajemo kod kuće, jer pada kiša.)

Vežbe ✔

Vežbaj ovde

Finalne (završne) rečenice (Finalsätze)


Finalne (završne) rečenice (Finalsätze)

Šta su finalne rečenice?

Finalnom tj. završnom rečenicom izražavaš cilj/nameru. Završna rečenica odgovara na pitanje: zašto? u koju svrhu?
  • „Warum putzst du die Fenstern?“ (Zašto čistiš prozore?) – „Ich putze die Fenstern, damit sie sauber sind.“ (Čistim prozore, da bi bili čisti.)
Završne rečenice se grade uz pomoć veznika "damit" ili uz pomoć konstrukcije "um... zu".
  • „Ich kaufe viel Gemüse, damit ich gesund kochen kann.“ (Kupujem puno povrća, da bih zdravo kuvati mogao.)
  • „Ich habe mir einen Wecker gekauft, damit ich nicht so oft verschlafe.“ (Kupio sam budilnik, da se ne bih često uspavljivao.)
  • „Ich lerne jeden Tag, damit ich meine Deutschprüfung bestehe.“ (Učim svaki dan, da bih ispit iz nemačkog položio.)
  • „Ich lerne jeden Tag Deutsch, um meine Deutschprüfung zu bestehe.“ (Učim svaki dan nemački, da bih moj ispit iz nemačkog položio.)
  • „Du hast halbe Stunde Zeit, um dich zu entscheiden.“ (Imaš pola sata vremena, da bi se odlučio.)
  • „Ich fahre in den Urlaub, um mich zu erholen.“ (Putujem na godišnji, da bih se odmorio.)

Kako se gradi finalna rečenica?

  1. Glavna rečenica: subjekat + konjugovani glagol na 2. mestu 
  2. Podređena rečenica: „um“ + ostali rečenični članovi + „zu“ + glagol u infinitivu (ovde nema subjekta!)
Primeri:       
  • „Er arbeitet, um (er)  Geld zu verdienen.“ (On radi, da bi (on) novac zaradio.)
  • „Das Kind lernt fleißig, um (es) eine gute Note zu bekommen.“ (Dete uči vredno, da bi (ono) dobru ocenu dobilo.)
Finalnu rečenicu nije moguće graditi sa nekim modalnim glagolom (sollen, wollen, möchten itd.). Može se sa "können" zameniti, npr.:
  • „Ich trainiere und möchte fit bleiben.“ (Ja treniram i želeo bih fit ostati.) možeš zameniti sa:
  • „Ich trainiere, um fit bleiben zu können.“ (Ja treniram, da bih mogao ostati fit.)
"damit" i "um... zu" imaju slično značenje, pa šta je onda tu razlika?! Pa, rečenice sa "um... zu" upotrebljavaš samo onda, kada se priča o istoj osobi (isti subjekat u glavnoj i podređenoj rečenici), npr.:
  • Ich fahre in den Urlaub, um mich zu erholen.“ (Ja idem na godišnji odmor, da bih se odmorio.)- ja idem, ja hoću da se odmorim – isti subjekat u obe rečenice

Koncesivne rečenice (Konzessivsätze)


Koncesivne rečenice (Konzessivsätze)

Šta su koncesivne rečenice?

Koncesivne rečenice su rečenice sa veznicima „trotzdem“ i „obwohl“ (uprkos tome, iako) – kada nešto radiš uprkos preprekama.

  • Obwohl draußen kalt ist, gehen wir spazieren.“ (Iako je napolju hladno, mi idemo da šetamo.)
  • Obwohl sie viel isst, bleibt sie schlang.“ (Iako ona puno jede, ostaje zgodna.)
  • Obwohl er müde war, konnte er nicht schlafen.“ (Iako je on bio umoran, nije mogao spavati.)
  • Obwohl er reich ist, ist er nicht glücklich.“ (Iako je on bogat, nije stećan.)
  • „Ich gehe ins Kino, obwohl du nicht mitkommst.“ (Ja idem u pozorište, iako ti nećeš poći sa mnom.)- glavna rečenica može, kao i u ovom primeru, stojati pre podređene rečenice sa „obwohl“ na početku
  • „Wir gehen spazieren, obwohl es regnet.“ (Mi idemo u šetnju, iako pada kiša.)
  • „Er läuft, obwohl er ein fahrrad hat.“ (On hoda, iako ima bicikl.)
  • „Ich kam zu spät, trotzdem war meine Mutter nicht böse.“ (Dođoh kasno, uprkos tome moja mama nije bila ljuta.)
  • „Es regnete oft, trotzdem war der Urlaub schön.“ (Često je padala kiša, uprkos tome je godišnji odmor bio lep.)
  • „Die Autos sind teuer, trotzdem verkaufen sie sich sehr gut.“ (Automobili su skupi, uprkos tome prodaju se jako dobro.)

Red reči u koncesivnoj rečenici

„OBWOHL“

Kao što sam već spomenula, rečenicu možeš započeti ili sa podređenom rešenicom (sa „obwohl“ na početku) ili sa glavnom rečenicom. U podređenoj rečenici sa „obwohl“ glagol ide na kraju a u glavnoj rečenici je glagol na 1. mestu.

  • „Meine Tochter wartete auf mich, obwohl ich das von ihr nicht wollte.“ (glavna rečenica na početku = glagol u glavnoj rečenici na 2. mestu)
  • Obwohl ich das von meiner Tochter nicht wollte, wartete sie auf mich.“ (podređena rečenica sa „obwohl“ na početku = glagol u glavnoj rečenici na 1. mestu)

„TROTZDEM“

„Trotzdem“ povezuje dve glavne rečenice. U prvoj glavnoj rečenici (događaju) glagol je na 2. mestu. U drugoj glavnoj rečenici sa „trotzdem“, glagol je obično  odmah iza veznika

  • „Es ist ihm kalt, trotzdem geht er nach draußen.“ (Njemu je hladno, uprkos tome ide napolje.)

Vežbe ✔

Vežbe ćeš pronaći ovde.


Subjektne i objektne rečenice (Subjekt- und Objektsätze)

Subjektne i objektne rečenice (Subjekt- und Objektsätze)

Šta su subjektne rečenice?

Svaka rečenica se sastoji od najmanje dva dela: subjekta (osoba ili stvar) i predikata (radnja), npr. das Kind schläft (dete spava). 
Subjektna rečenica je jedna podređena rečenica, koja zamenjuje subjekat. Ova rečenica odgovara na isto pitanje kao i subjekat: ko? šta?
  • Wer ein guter Sportler werden will, (der) muss viel trainieren.“ (Ko želi da postane jedan dobar sportista, (on) mora puno trenirati.)- ko? mora trenirati- onaj, koji želi postati jedan dobar sportista
  • Wer fleißig lernt, wird belohnt.“ (ko vredno uči, biće nagrađen.)

Kako gradiš subjektnu rečenicu?

 Imaš dve mogućnosti da složiš subjektnu rečenicu:
  1. sa jednom W- rečju (W- Fragewort), npr. wer? (ko?), was? (šta?)
  • Wer gute Noten bekommen will, (der) muss fleßig lernen.“ (Ko hoće da ima dobre ocene, mora vredno učiti.) – reč „der“ nakon zareza, koja stoji u zagradi, možeš i izostaviti (nije obavezna)

     2. sa veznikom „dass“/“ob“

  • Ob er schuld ist, ist noch nicht klar.“ (Da li je on kriv, još nije jasno.)
  • Dass du kommst, ist für uns selbstverständlich.“ (Da ti dolaziš, za nas se podrazumeva.)

Šta su objektne rečenice?

Objektna rečenica je jedna podređena rečenica, koja zamenjuje objekat. Ova rečenica daje odgovore na ista pitanja kao i padeži (osim nominativa): genitiv- wessen? (čiji?), dativ- wem? (kome?), akuzativ- wen? was? (koga? šta?)
  • „Ich habe gesagt, dass ich dich besuche.“(Ja sam rekao, da ću te posetiti.)- šta? sam rekao- da ću te posetiti
  • „Ich weiß nicht, ob er zu Hause ist.“ (Ja ne znam, da li je on kod kuće.)- šta? ne znam- da li je on kod kuće

Kako gradiš objektnu rečenicu?

Da napraviš jednu objektnu rečenicu, potreban ti je najmanje jedan veznik ili W- upitna reč (W- Fragewort):

dass, ob, wann, wo, wohin

  • „Wir wissen nicht, warum er nicht kommt.“ (Mi ne znamo, zašto on ne dolazi.)
  • „Sie wusste nicht, dass ihre Mutter heute kommt.“ (Ona nije znala, da njena majka danas dolazi.)
Kako kod subjektnih, tako i kod objektnih rečenica glagol stoji na kraju rečenice, npr. "Ich mache, was ich will." (Ja radim, šta ja hoću.)

Vežbe ✔

Vreme je za vežbe, klikni ovde